Iskani niz je bil najden v DRUGI VSEBINI:
autentičan tonski način
Ljestvnični poredak tonova napjeva koji ima raspon od gornjeg do donjeg finalisa. Melodija tako ne obuhvaća raspon veći od oktave.
sl avtentični tonski način - Tonski način pri katerem nota finalis odgovarja začetni in končni noti določenega tonskega načina. Torej, dorski, ki ima ambitus od d - d', frigijski z obsegom e - e' in pdb.
dubinac
Najniža nota unutar određene fraze ili bilokoje druge ritmijsko-melodijske cjeline.
sl glavni nižek - Najnižja nota v oblikovanem floridusu. Za razliko od viška, ki je le eden, se glavni nižek lahko ponovi.
izmjenična septima
Septima koja se pojavljuje kao izmjenični ton između dva akorda ili unutar iste funkcije (kao neakordna septima) kao prohodni ton između osnovnih tonova.
sl menjalna septima - Septima četverozvoka, ki nastopa kot menjalna nota na lahki dobi.
izmjenični ton koji je nastupio i odstupio skokom
Ton kojem prethodi, ali i slijedi intervalni skok.
sl menjalni skok - Nepoudarjena nota, ki jo oklepata dva skoka (načeloma katerakol dva različna intervala), in sicer prvi navzdol in drugi navzgor.
plagalni tonski način
Ljestvnični poredak tonova u kojem finalis nastupa kao završni ton donjeg tetrakorda, odnosno četvrti po redu, broji li se od početka niza. U ovom je slučaju napjev položen dublje i kreće se nekoliko nota iznad i ispod finalisa.
sl plagalni tonski način - Tonski način pri katerem nota finalis ne odgovarja začetni in končni noti določenega tonskega načina in je njihov ambitus premaknjen začisto kvarto navzdol. To so npr. hipodorski z obsegom od A - a, hipofrigijski od H - h in pdb.
prohodna septima
Septima koja se naknadno priključuje kvintakordu u silaznom pohodu s temeljnog tona.
sl prehajalna septima - Septima četverozvoka, ki nastopa kot prehajalna nota na lahki dobi.
prohodni ton koji je nastupio u odstupio skokom
Prohodni ton kojem prethodi i slijedi interval veći od sekunde.
sl prehajalni skok - Nota, ki stoji na lahki dobi, oklepata pa jo dva terčna koka, vendar le v smeri navzdol.
sinkopa
Vezanje polovinke arze sa sljedećom polovinkom teze. Vezana nota može biti konsonanca i disonanca. Ako je konsonanca, onda je u svome pomaku slobodna, ako je disonanca, nije slobodna, već se mora pripraviti i riješiti u konsonancu, a kod rješenja silazi za stepen.
sl sinkopa - Prenos poudarka s prve note takta na prejšnjo, zadnjo noto predhodnega takta. Če je prva nota takta sozvočno disonanca, gre za zadržek oz. disonančno sinkopo.
sporedni dubinac
Nota, koja ja s obzirom na okolne note, tj. frazu u kojoj se nalazi najniža, no nije i najniža nota.
sl stranski nižek - Del, oz. nota melodije, ki je v odnosu do drugih tonov zntraj fraze najnižja nota, ni pa hkrati najnižja v celi melodiji.
vrhunac
Najviša nota koja se pojavi samo jednom. Može biti istaknut sinkopom ili tonom duljeg trajanja, najčešče je oko sredine.
sl višek - Najvišja nota v oblikovanem floridusu. To je višek melodije, ki se lahko pojavi le en krat in stoji na določenem mestu (najpogosteje med drugo in zadnjo tretino celote).
Dostopnost