storíti -im, stori -ite, storil -ila
1. učiniti, uraditi: ~ kaj po svoji vesti učiniti što prema svojoj savjesti (-ve-): storil se je, kakor da ni slišal učinio se kao da nije čuo; tu se ne da nič ~ tu se ne može ništa učiniti, tu se nema šta; ~ si kaj žalega učiniti sebi što nažao; ~ kako neumnost učiniti kakvu ludoriju; ~ komu kaj na ljubo učiniti komu što za ljubav; ~ komu krivico uraditi komu nepravdu; ~ svojo dolžnost uraditi svoju dužnost; ne vem, kaj bi moral ~ ne znam što sam morao učiniti
2. pričiniti: ~ komu škodo
3. činiti: to mi dobro stori; to nič ne stori to ne čini ništa, ne mari ništa
4. ~ si kaj iz česa primiti što k srcu
5. opčiniti, omađijati koga, činiti kome čini: ~ komu; to mu je bilo storjeno nabasao je na čini; s tem ni vse storjeno time nije sve svršeno, urađeno: ~ nesrečno smrt nesretno umrijeti, nesrećno umreti; strašno smrt ~ umrijeti groznom smrću; ~ obljubo zavjetovati (-vet-) se komu
6. milo, inako se mu je storilo obuzela ga je sjeta, seta; noč se je storila pala je noć, nastala je noć: ~ koga nesrečnega unesrećiti koga
7. storjena obleka konfekcija odijelo, odelo; storjena krivica učinjena nepravda; rečeno storjeno rečeno - učinjeno
8. roditi, uspijevati, uspevati: koruza, sadje ne stori na vsaki zemlji
9. krava je storila krava se otelila
Dostopnost
Dostopnost