čâr čâra m, mest. u čáru, mn. čâri, rod. čárā, daj. čârima, tož. čȃre, čâr čâri ž, mn. čâri, rod. čárī, daj. čárima, tož. čȃri
1. čar: ona umije da pokaže svoje čari; u Vuku je bilo toliko neposredne snage i čara da je iz Kopitara izvukao ono što je u Kopitaru bilo za Vuka najdragocenije; pred njom je sada iskrsnuo sa svim svojim čarima i onaj lijepi dan; ali znaj, pesma uzalud pokušava da vrati čari starinskoga doba
2. mn. čarovnije: da čini čare, da liječi marvu i ljude; iz početka je mislio da su to čari kakvi
Dostopnost
Dostopnost