dokúčiti dòkūčīm
I.
1. zvedeti: ~ što od koga; pitajući ~
2. pogruntati, dognati, doumeti: ~ tajnu; niko nije mogao ~ suštinu te ideje
3. zgrabiti: ~ pušku
4. doseči: grana je visoko, pa je ne mogu ~
II. ~ se
1. dokopati se: ~ se dobre službe
2. domisliti se: neću joj reći istinu, neka se sama dokuči
3. približati se: ~ se kolima, cilju
Dostopnost
Dostopnost