kukùmāvka ž (t. kukumav)
1. ekspr. smrtni ptič, čuk: čim ~ zakuka, mora neko umreti, umrijeti; Miona je rešila da oko kuće zalupa i da odagna nju, nesrećnu -u, zlotvorku, koja ljudima pije mozak i truje srce
2. ekspr. cmerga, mila jera: nikad ne prode pored mene i da me ne povuče, stoga joj odgovaram: Odlazi, kukumavko
Dostopnost
Dostopnost