ȍba obájū m, s, ȍbje obíjū ž (ijek.), ȍba obájū m, s, ȍbe obéjū ž (ek.) oba, obadva, obe, obedve: otac i sin, oba su jutros stigla; dvije sestre, obje su naše saradnice, suradnice: priredivani su megdani uz učešće većine obaju sela; na obje strane povuku mačeve; bio je slijep na oba oka; oba strica su me veoma voljela
Dostopnost
Dostopnost