òtēti ȍtmēm, òtmi, òtēh òtē, ȍteo ȍtela
I.
1. ugrabiti, s silo vzeti: razbojnici su mu oteli dijete; borio se da otme još koji dan da napiše štogod; ~ kome zalogaj iz usta; smrt ga je prerano otela
2. izviti: ~ kome što iz ruku
3. obvarovati pred: ~ zaboravu = od zaborava; njega nisam mogla ~ bijedi
4. ~ mah prevladati
II. ~ se
1. rešiti se, oteti se: pomoću Rusa oteli su se od Turaka
2. izviti se: ote mu se krik očajanja
3. zareči se: riječ mu se ote zareklo se mu je, beseda mu je ušla
Dostopnost
Dostopnost