stvâr stvâri ž, mest. u stvári, orod. stvâri, stvârju
1. reč, stvar: što je tu glavna, a što je sporedna ~; ~ po sebi nije loša stvar na sebi ni slaba; ~ bez vrijednosti; kad -i ovako stoje ko je stvar tako; izgubljena, promašena, propala ~; pokretne i nepokretne -i; on govori, a u stvari, o tome ne zna ništa; četiri posljednje -i štiri poslednje reči
2. opravek: imam tisuću, hiljada stvari da posvršavam; imao sam u vašem gradu neku ~
3. zadeva: tvoja ~ rđavo stoji; ~ je krenula zadeva se je premaknila; ~ je legla zadeva se je zataknila
4. ~ po sebi stvar po sebi; on je u -i dobar čovjek dejansko, v resnici, pravzaprav je dober človek
Dostopnost
Dostopnost